Konferencija o genocidu u Argentini

Pise :Sanja Drnovsek

Ispred mene u liniji, na  aerodromu u Buenos Airesu, emigracioni sluzbenikupitao  je covjeka  sa dugom sjedom kosom,  zavezanom u rep,rekla bih mojih godina,  zasto dolazi u Benos Aires. Odgovorio je “ Nakonferenciju o genocidu”. Na ovu izjavu o razlogu  dolaska, iako njegovopis posla ne podrazumjeva nespremnost i iznenadjenja, bio je potpuno zatecendrzavni sluzbenik, tako da mene nije nista pitao. Pomislila sam da bi bilo dobro da seupoznam sa gospodinom sa repom koji kao i ja  ide na istu konferenciju  i da se  uputimo do  hotela gdje odsjedaju ucesnicikonferencije, da podjelimo  troskove taksija,  ali ga je odjednom ponioi odnio iznenadni talas turista sa svih strana aerodroma, tako da sam gapotpuno izgubila iz vida.

Deveta  internacionalna konferencije  naucnika koji se baveizucavanjem  genocida, pod naslovom Genocid:Istina, sjecanje, pravdja i obnova  drustva   odrzava se ove  godine u Argantini, uBuenos Airesu, od 19-22 jula, 2011.

Cim sam stigla u hotel , koji se nalazi u najuzem centru grada, upitalasam hotelske radnike da mi objasne kako da dodjem do  Kulturnog centraBorges, gdje sutra pocinje  konferencija. Dopalo mi se sto znam  ko je  Luis Borges, u ovomvelikom gradu gdje ne znam nikoga, poslije 2 sata leta do Hjustona u Dalasu, paonda oko jedanest sati  do kraja JuzneAmerike gdje se nalazi ovaj grad, naslonjen na rijeku i Atlanski okean.

Od hotela, kulturni centar i konferencija su udaljeni samo nekoliko blokova.Svratila  sam u prvi kafe , a mogla samda biram ,  bilo ih je odmah uz hotel  na sva cetiri coska.  Kafa je bila gusta,jaka i ukusna, sto bi nasi rekli-prava!

U semafore ne gledam, vec me nose kolone ljudi, u uskim prometnim ulicamagjde se sve zbilo, autobusi, automobili, policajci, radnje, kafei, i pjesaci.

Kulturni centar Borges, raskosne arhitekture, nazvan po autoru  koji je zivio ovdje i postao najpopularnijipisac kratkih prica, je nocu obasjan ,  i daje dojam kao da je od zlata.Tu me je docekala izlozba fotografija na temu Borges, a ostale prostorijecentra  su upravo pripremali za  konferenciju

Razgovori sa mladim naucnicima

Za doruckom, u hotelu, prikljucili su mi se   mladi naucnici , Benita Sumita, novinartelevizije iz Indije koja je zivjela i u  Sri Lanki a sada doktorira na   Univerzitetu u Londonu, UK . Fernando, doktor  politickihnauka,  predaje u Dablinu, Irskoj,  takodje naucnik i politickiaktivista iz Sri Lanke.   Skat , koji  upravo ove godine zavrsava doktorat u Kanadi , o genocidu u East Timoru, je inace Amerikanac iz Kalifornije. Rejcel doktorira u Washingtonu, i pise o Gvatemali,a uskoro ce se preseliti iz Amerike u Latinsku Ameriku i tamo predavatihistoriju Latinske Amerike. Mark – Kanadjanin, nekada je bio trgovac, a onda gaje radoznalost dovela do Gvatemale, odusevio se njenim narodom, unio se u njenuhistoriju,  istrazuje, zavrsava  doktorat, i nema vremena za sada zazenidbu i porodicu.  Javio nam se i novinar sa sesirom, John, iz JuzneAfrike.

Bila sam  radoznala dasaznam sta je ove mlade ljude  motivisalo, zainteresovalo  za najtezuoblast ljudskog ponasanja i medjunarodnog krivicnog prava, zasto je, na primjer, Skat napustio suncanu Kaliforniju i krenuo putem naucnog rada,  ko su  im u roditelji, braca i sestre. Skat  jerekao, kroz salu, da je u Kanadu otisao jer mu je bilo dosta divnog vremena, ada je East Timor izabrao jer  jedino unjegovim  zbivanjima Amerika nije umjesana. Sunita i Fernando nisu mogliostati ravnodusni na zbivanja u njihovoj zemlji, a Fernando je zbog svojepoliticke aktivnosti bio nekoliko godina u ilegali, i   na kraju jemorao  da  napusti Sri Lanke, uputi se u Irsku i tamo nastavi svojunaucno  istrazivacku i politicku aktivnost . On je u stalnom kontaktu sapredsjednikom i clanovima Izvrsnog  odbora ove naucne asicijacije, sadrugim humanitarnim radnicima, i sa tom lepezom saradnika doprineo je snimanjudokumentarnog filma o Sri Lanki kojeg cemo vidjeti da ovoj konferenciji.

“ Nemogu da izdrzim a da te ne pitam, rekla si da si radila u istoj ustanovi saSlobodanom Milosevicem, kako on izgleda?” Svo troje naucnika su   mnogoznali  o agresiji na Bosnu i Hercegovinu 1992-1995, o genocidu, o svimsudjenjima, ali je Skata  posebno interesovao dirigent svih ovihzbivanja,  Slobodan Milosevic, bilo mu je fascinantno da je upoznao nekogakoji je stajao blizu ovog monstruma.

“ Da li je nizak?” Upitao me Skat,  inace  izuzetno visokisagovornik.

Na registrovanju za Konferenciju, istog dana u ranoposlijepodne,  bilo je iznenadjenja, novinar sa sesirom, John, nijeunaprijed platio za ucestvovanje na konferenciji, i iako je predavac ,  moraoje  da plati  $180 , plus, predavaci moraju biti clanovi oveasocijacije naucnika, i  placaju  godisnju clanarina u zavisnosti odprihoda , a ide do sto dolara. Zelio je platiti kreditnom kartom, ali sutrazili argentiske pesose.  “Kakva je to Internacionalna konferencija  kad ne mozes platiti kreditnom karticom ”, ljutio se.  A onda je na red dosla Benita, i morala je i ona da plati,a poslije i ja i Fernando. Jedino je Skat  sve uredno platio prijedolaska. Benita se ponadala da kao student ne mora ovu tarifu platiti, ali nijebilo izuzetka. Tada nam je rakla  da je 2007 godine bila u Sarajevu na Konferencijio genocidu i da nista nije morala placati kao studentica. “ Bila je to najboljakonferencija, na kojoj sam ikada bila”, istakla je ,“Ne samo zbog placanja ineplacanja, nego svega drugog.”

Stangton,“Genocide Watch”, “Genocid se dogodio u citavoj Bosni”

Zakuska i razgovor medju izlagacima na Konferencijipoceo je poslije registracije . Upitala sam kako da nadjem glavnog organizatoraDaniela Feiersteina, i Fernando mi je  pokazao na visokog covjeka nedalekood nas. Moji mladi naucnici su znali licno vecinu prisutnih na ovom prijemu, aposebno imena kao sto su Johns, Alan Kaperman,  jer su pisci mnogobrojnihknjiga na temu gonocida . Kad se pojavio covjek sa kacketom, svi su se okonjega okupili. Popularni naucnik je predsjednik organizacije Genocide Watch,Gregori Stangton, ciju od naucnika veoma prihvacenu analizu genocida , kaoprocesa koji se odvija u 8 faza, a poslijednja faza je negiranje genocida, samu svojim pisanjima rado  citirala jer odrazava kompleksnostprocesa-genocida. Slikala sam se sa njim i piscem Kapermanom , sa kojim se ,kaze Gerge Stangton, uglavnom ne  slaze po pitanju uloge internacionalnihhumanitarnih i militarnih intervencija u ratnim zaristima,  ali veomacijeni njegov rad. Alan je protiv intervencije, koje po njemu ne pomazusituaciji, uglavnom je pogorsavaju, i uticu negativno na procese koje bi sebolje odvijali bez njihovog prisustva. Pitala sam Alana  sta misli ointervencijama  koje su, komentarisala sam, dosle malo kasno, ali su  imale vaznu ulogu u BiH i Kosovu. “Intervencije su pocele i prije bombardovanja, i nisu imale pozitivan efekat,naprotiv.”.  Sa Alenom , ovoga puta, po pitanju intervencija u BiH sloziose Stangton.

“  Procitajmoje knjige “The  Limits of Humanitarian Intervention “ i “ Gambling onHumanitarian Intervantion , pa cemo onda  razgovarati”, odgovorio mi je i dao mi biznis kartu.

Obavjestila sam ih o presudi Internacionalnog suda u vezi sa slucejemFlorence Hartman, koji je upravo tog dana u  drugostepenom postupkupreinacio oslobadjajucu presudu  prvostepenog suda jer je novinarka i izvjestacrada Internacionalnog suda, koji je osnovan za bivsu Jugoslaviju, objavila usvojoj knjizi istinu o “ tajnim sudskim dokumentima”, o kojima se vec znalo u mnogim beogradskim i drugim novinarskim i politickim krugovima, a kojom se zabranjuje koriscenje dokumentata dobijenih iz Beograda gdje sepokazuje direktna uloga rezima Slobodana Milosevica i Vojnog staba koji jediktirao zbivanja u BiH tokom agresije  Srbije  i genocida nadBosnjacima, i osudio je na 7000 eura kazne.

Imala sam izuzetnu priliku da upoznam Florence Hartman, i da promovisem njenuknjigu “Zlocin i mir”, prije dvije godine u  Sent Luisu, u organizacijiKongresa Bosnjaka Sjeverne Amerike. Trebalo bi odmah pokrenuti inicijativu dase skupi novac za kaznu, poslala sam e-mail svojim saradnicima u SAD, jer se nesmije dozvoliti da se ovakvi ljudi mrcvare u svojoj istrajnosti da se dokazeistina o dogadjajima u Bosni i Hercegovini.

“Ona je izuzetna”,  jos je nekoliko rijeci zamisljeno i zabrinuto komentarisao  Stangton, ali ga nisam dobro cula.. “ Nepravda je i daje samo dokazano da se genocid dogodio u Srebrenici. Mi , iz Genocide Watchstojimo na stanovistu da se genocid dogodio u citavoj BiH”. Pored ove vaznekonstatcije sa kojom smo se slozili, oboje smo zakljucili da nema dovoljnoprisutnih informacijama u medijama, skolama, konferencijama , o genocidu u BiHi dogovorili smo se da na tom planu saradjujemo, pogotovo sto je Stangton bioinformisan o drzavama koje su u Americi uvele obavezno ucenje o Holokastu igenocidima u skolama,  i obradovao se da sam ja clan Ilinois komisije zaholokast i genocide koja je zaduzena da vodi  racuna da se odlukadrzave o obaveznom ucenju o holokaustu i genocidima pravilno sprovodi.

Danijel, predjedavajuci ovog skupa, smatrao je  svrsishodnim  da mi istakne  da muje zao sto nema vise kontakta sa naucnicima iz jugositocne Evrope, da mu jedrago sto sam dosla jer sam  jedina prisutna iz tog djela svijeta,  i da cemo biti u kontaktu, jer clansto u ovoj asocijaciji naucnika kojise bave genocidom se ne zavrsava samo na konferencijama. Uclanjivanjem u ovuasocijaciju omogucen je protok informacija i stalna saradnja na raznimprojektima i programima. “Umalo da otkazem i tvoje izlaganje i smjestaj zatebe,  kad sam prije nekoliko dana dobio obavjestenje da Institut izSarajeva ne dolazi, jer sam podrazumjevao da svi dolazitezajedno“.

 “ Nesmije se biti neutralan, mora se stati na stranu zrtve i pravde”

Na uvodnom izlaganju i svjecanom otvaranju Konferencijegovorili su Daniel i Alex Hinton , presedavajuci skupa,  Viliam Shaba,advokat Internacionalne medjunarodne orgnizacije za humanitarna prava. Pocasni gost je bio argentinski sudija Karlos Rozenski, ciji  je govor daointonaciju Konferenciji, a ja sam, kao i moji novi poznanici-naucnici,  iznjegovog izlaganja i drugih uvodnih referata shvatila  da je svijet vrlo malo znao i zna  o dogadjanjima u Argentini za vrijeme vojne hunte od1976 do 1984, i o zbivanjima  sve do 2001godine, kad su  masovno u 500 logora sirom Argentine kidnapovani, drzanibez ikakvog sudjenja, muceni   mladiljudi od 14 do 45, “ i ubijani , d a im se zatru zauvjek i imena, kao da nisunikad postojali, jer su ih  smatrali politickim protivnicima rezima, zatokao sto su bili simpatizeri  unija,socijalnih organizacija i  socijalnih davanja. Najveci logor u Buenos Aeresu,gdje je bilo  5000 zatvorenika prezivjelo ih je samo 5o. Kidnapovana sutakodje djeca od 4-5 godina, i podizana od strane kidnapera kao svoja,a koja su tek od prije nekoliko godina na sudovima za svoje bioloskeroditelje prvi put saznali , i sa svojim   identitetom se suocavali. Mnoginaucnici,  aktivisti i advokati u Argentini, nestanak i organizovano oddrzave unistavanje “politickih” neprijatelja nazivaju genocidom. Svojeizlaganje je sudija zavrsio, sa uvijerenjem i porukom  , da kad se ovakvamasovna unistavanja dogadjaju bilo gdje u svijetu, ne smije se ostati neutralan, mora se stati na stranu zrtve i pravde, na stranu jedne strane usukobu,    a ne kako se cesto govori o neutralnosti da bi se izbjeglaodgovornost i pozicija  neutralnosti prema zrtvi i zlocincima.

Pored mene, tokom izlaganja, sjela je simpaticna mlada zena, odmah sepredstavila da je iz Australije i da je sama dosla. Iza nas odjedanput,uznemirise se  dvoje slusalaca konferencije,  jer  im je ukradenkompjuter dok su se za kratko udaljili od svojih sjedista.

Sestra Selena je bila uvjerena  da ce namorganizatori konferencije organizovati i neka nocna dogadjanja, odlazak naveceru, obilazak grada, ili makar dati po koju informacija gdje  trebaotici i sta vidjeti. Od toga se nista nije dogodilo, i tokom citava cetiri danaKonferencije  sami smo se snalazili.Prikljucili su nam se i studenti sa fakulteta, tako da smo uspjeli da saznamoiz prve ruke o zivotu mladih u Argentini.  Skromno zive, ali zato fakultetne placaju, sto je velika stvar. Aktivno su ukljuceni u  zivot sredine u kojoj zive, i pomazuskupljanju i obradi podataka o dogadjajima za vreme vojne hunte u Argentini.

Upitala sam ih sta misle o Hugi Cavezu, rekli su mi, ipak malo tisim glasom,tako mi se bar ucinilo, da ga cijene, da je karizmatican i popularan.

Nisam upitala sta misle o Ce Ge Vari, ali sam vidjela njegove  slike iknjige u svim knjizarama, i podsjetila sam ih , da  sam jedva pronasla njegov  muzej u Buenos Aeresu  ,uz pomoctaksista, hotelijera, konduktera, a koji drzi njegov drug sa samo par sitnicao  njemu i knjigom posjetioca. “ Ce vas je doveo sve dovde”,simboliziraoje nas dolazak   vlasnik ovestarinarnice. Poslije sam saznala, originalni Ceov muzej zatvoren je prije visegodina , a postoji  muzej  u njegovom rodnom mjestu.

Divljenje ovom revolucionaru, citalasam  u pismima koja su  postavljenakao  eksponati u logoru “ Olimpija”, kojije sad pretvoren u muzej,  podsjetilo me daposjetim ovu ne samo historijsku figuru latinsko-americkog drustva.

Zakon o zabrani negiranja genocida u BiH

200 naucnika iz svih krajeva svjeta,kao i studenti sa fakulteta , posjecivali su tokom naredna tri dana Konferencije,od 9 ujutro do osam sati uvece,  70 prezentacija . Cetiri prezentacije su bile na temu Bosne i Hercegovinu. Max Berghoitz , sa Kandadskoguniverziteta je govorio na temu Problema precutkivanja: u sjenci masovnihubijanja u  Bosni poslije II svjetskog rata, Nikol Brian, iz Sjedinjenih Americkihdrzava sa Rotger univerziteta, je govorila o obnovi drustva na teritoriji bivseJugoslavije poslije agresije 1992-1995: motivisanost  kao i razlozi otporatom procesu,  Jamie Rowen , sa BerkleyLaw skole iz SAD,  je govorila o znacaju razgovora , pomirenja,individualnih prica u procesu rekonstrukcije drustva .

Ja sam   predstavljala Institut za istrazivanje genocida iz Sarajeva i  Bosansko-americki institute za genocide iedukaciju iz SAD, kako je napisano u programu.  Moja tema je  bila “Znacajdonosenja zakona o zabrani negiranja genocida u drzavama bivse Jugoslovaije,kao preventivni metod u sprecavanju genocida”. Moj rad istice vaznost Ineophodnost  donosenje zakona o zabraninegiranja genocida, koji bi imao  i veomavaznu ulogu i uticaj   na sprecavanje ostvarenja  glavnog ciljanegatora i  negiranja genocida, a to je  tendencija slabljenja drzaveBosne i Hercegovine,  prije svega od strane entiteta Republike Srpske

U diskusiji o negiranju genocida ucestvovao je i Adam Dzons,  naucnik ipisac , profesor na Kanadskom Univerzitetu, i govorio je o politici negiranjagenocida u Rwandi. Adam je inace clan Izvrsnog odbora ove naucne asocijacije, iu publici su prisustvovali i drugi clanovi Izvrsnog odbora , sto je rijetkobio  slucaj jer su se nekoliko okruglih stolova odvijali  u istovrijeme. Vecina prisutnih je shvatila   znacaj donosenja Zakona ozabrani negiranja genocida  specificno za teritoriju bivse Jugoslavije,sto se, po njihovom misljenju   ne odnosi na Rwandu, jer postojepojave   manipulisanja ovim zakonom koji je vec  donesen u Rwand od strane vlasti  kao sredstvo obracunavanja sa svojom opozicijom,

“ Slazem se sa tobom u potpunosti”, prisao mi je naucnik Spenser Philip,direktor  Helen Berger Centra za izucavanjeprava, konflikta i nasilja na Kingston univerzitetu u UK ( United Kingdom),pisac nekoliko knjiga na temu nacionalizma. Sa Nikol Brian sam razmjenila divnaiskustva u saradnji sa Sonjom Biserkom, direktoricom Helskinskog centra zaljudska prava u Srbiji , koju smo obe citirale u nasim izlaganjima na Konferenciji.

Sjecanje na Konferenciju o genocidu uSarajevu  2007

Jedna od najznacajnije karakteristikeovog naucnog skupa je raznovrsnost tema , a govorilo se o genocidima u Rwandi, EastTimoru, Gwatemali, Kambodzi,  o genociduu Argentini za vreme vojne hunte, o genocidu nad Armenijcima,Asirijancima,  Grcima, o genocide nad Indijancima-Native Americans, ogenocidu   u drzavama i na  teritoriji bivseg  SovjetskogSaveza, o  Zimbabvijskom genocidu , kao i o genocidu koji se dogadja danasu Darfuru, Sudanu. O Holokastu se samo na par panela govorilo

Interesantno je reci da su naucnicisa kojima sam se druzila, nekoliko puta istakli da im se vise dopalakonferencija u Sarajevu, 2007 godine, kad je bilo oko 800 ucesnika, i kad seuglavnom govorilo o genocidu u Bosni i Hercegovini, da su usli u sustinu idetalje ovog genocida, kao i naroda i drzave koju su posjetili jer su imali priliku da se upoznaju na svakodnevnim druzenjima i  izletima doSrbrenice i Mostara. Benita je produzila avionsku povratnu kartu za nekolikodana, a po povratku u London, napisala je clanak u Konferenciji i njenimdozivljavima . Poslije odlaska u Srebrenicu-Potocari, vise nikad nije skupilahrabrost da ide na takva mjesta, pa nam se zato nije ni pridruzila u posjetikoncentracionim logorima u Buenos Airesu.

Ex konc logori-Sada Muzeji u Buenos Airesu

Svakako Konferencija je imala svoju dubinu  kad se govorilo o zbivanjima uArgentini. Na “ nestale”  tokom vojne hunte jos uvijek cekaju zene, majke,nane, sestre, prezivjeli aktivisti ovih stravicnih logora , i svakog cetvrtkaprotestiraju na glavnom trgu ispred zgrade Predsjednistva, a sa kojima smo seupoznali na ovoj konferenciji, jer su bile svjedoci  na okruglimstolovimna kao udarnim  sekcijama  na kojima smo   sviprisustvovali.

Posjetili smo koncentracione logoreu Buenos Airesu i bilo je veoma upecatljivo i potresno, pogotovo potreba clanovaporodice ubijenih, aktivista, kustosa u bivsem koncentracionom logoru, sadaMuzeju, da se sazna istina o ovom  perioduargentinske historije koja ima uticaj na sadasnjost i buducnost Argentine. Obecalismo Rikardu, kustosu  koncentracionog logora “ Olimp”( svaki logor je imaoime iz rimske ili drugih mitologija , jer su mucitelji u logorima smatrali dasubogom dani da odlucuju o zivotu i sudbini zatvorenika)koji je samo zbog nascetiri posjetioca, proveo subotnje prijepodne u Muzeju, objasnio politickazbivanja u svijetu i Argentini u vrijeme vojne hunte,  smatrajuci  da cemo siriti istinu o ovom i drugimlogorima, gdje je ubijen njegov otac i daidza. Latinska Amerika je “back yard “Amerike, nekoliko je puta istakao , a u Buenos Aeresu ima i dosta grafitasa  anti-americkim porukama.

Takodje , bila je zastupljena  tema preispitivanja definicije  krivicnog djela  genocida sa naucnog stanovista, iz perspektivasvih drustvenih nauka , kao i   sa  pravnog aspekta. Da li jeovaj najtezi oblik krivicnog djela protiv humanosti i medjunarodnog prava nepreciznoili dovoljno precizno definisan , da li trazi dodatna pojasnjenja , da lise  “g”( kako se u zargonu naziva genocid) rijec koristi previse, ilinaprotiv da li definicija treba da bude sira  i sveobuhvatnija uznacenju.

Argentinski sudija Karlos Rozanski ,koji  upravo ucestvuje u procesu sudskog dokazivanja  pocinilacazlodjela u periodu vojne hunte u Argentini,  je duboko uvjeren da sedefinicija genocida mora  prosiriti,  pored unistavanja u cjelini ili delimicno, nacionalne,  rasne, religiozne i etnicke grupe , i napoliticke grupe, jer su to aktuelne pojave , kojima bi on  daomedjunarodno-pravne  karakteristike  genocida .

Cilj  genocida  je i unistavanje koncepta suzivota razlicitihnaroda, kultura i religija      

Na konferenciji je  istaknuto daje genocid unistavanje jednog naroda ili djela naroda,  a u istovrijeme   je  cilj genocida  namjerno unistavanje konceptasuzivota razlicitih naroda, razlicitih  religija, kultura. Doktor DanielFeirsten, je u svojoj poruci skupu, dao primjer Bosne i Herrcegovine, gdjesu stotinama godina opstajale i suzivjele razlicite religije, narodi ikulture.  Genocidom nad Bosnjacima- Bosanskim muslimanima namjera je bilane samo unistavanje ovog naroda vec multinacionalizma i tolerancije, istvaranje etnickih cistih drzava.

Provlacila se kao znacajna, i rekla bih,po misljenju naucnika ,  problematicna pojava i tema, a to je  dazrtva genocida postaje izvrsilac genocida , i  dat je primjer  SriLanke.  Prikazan je odlican dokumentarni filma u cijem radu je ucestvovaomoj sagovornik iz hotela, Fernando,  upravo o genocidu koji je izvrsen nadnenaoruzanim stanovnistvom u izbjeglickim kampovima, poslijednje dvije nedeljerata u Sri  Lanki, 2005 godine.  Nacin utjerivanja straha i ubijanjaljudi, koji je prikazan u ovom filmu, dao je jedan od odgovora, jer je pokazao da je ovakvo krsenje medjunarodnih normi protiv covjecansta ihumanosti, van svih civilizacijskih normi i da  predhodno pitanje gubi znacaj u ovom  kontekstu. Moj komentar je bio da je  problem sto se odmah ne reaguje i nepomaze zrtvama, i  na vrijeme ne sprijecava genocid i drugi oblicikrivicnih djela protiv covjecnosti i medjunarodnog prava, sto utice naovu   korelaciju da  zrtva nasilja i genocida postane  u nekim slucajevima -buduci izvrsilac  najgorih oblikanasilja.

Obrazovanje o genocidu

I na kraju, ali ne od manjevaznosti  za ovaj skup-je bilo pitanje obrazovanja. Obrazovanje i sirenjesaznanja o genocidima i Holokaustu koji se dogodilo i dogadja sirom svijeta, jebilo veoma vazna tema.

Postavljeno je pitanje dali  obrazovanje ima preventivnu ulogu, ili je predimenzioniran znacaj obrazovanja kao prevencije genocida. Najjednostavniji odgovor  naovo pitanje je naveden da se prije svega treba obrazovati i  znati sta sedesilo i desava, i sta se moze desiti, da bi se znalo sta treba i kakosprecavati da se ne ponovi u buducnosti.

Moje izlaganje je takodje bilo o znacaju obrazovanja koje je na teritorijibivse Jugoslavije, posebno u   BiH, koje je razbijeno po kantonima,  gdje se historija    predaje gledajuci kroz “etnicke  naocare” .

Sirenje mrznje prema Bosnjackom narodu, ianti islamizam, od strane negatora genocida poput Srdje Tvrtkovic ,  kojizivi u Illinosi, SAD  i  predaje u Rakfordu  i u Banja Luci nauniverzitetima ,  imala je fatalni uticaj  i  direktno jeuzrokovala  antiislamsko raspolozenje i masakr koji je izvrsioantiislamista u Norveskoj, pokazalo se neposredno poslije mog povratka izArgentine, i ukazalo na znacaj ovog preventivnog oblika sprecavanja nasilja, inovih genocida.

Kad sam se vratila iz Argenitne, sa konferencije,  ispunila sam jednu odmojih zakljucaka koji proisticu iz mog izlaganja, i poslala sam zajedno sa Institutomiz Kanade,  zajednicko pismo kao apel  Evropskoj uniji  da seizvrsi pritisak  prije svega na enititet Republike Srpske  da nesprecava donosenje ovog zakona u Parlamentu BiH , kao sto su nekoliko putasprijecili  kad je prijedlog podnesen od  strane bosnjackih clanovaparlamenta, kao i  na susednu Srbiju , agresora i suizvrsioca genocida nadBosnjacima,  da se usvoje Zakoni o zabrani negiranja genocida, kaopreduslov ukljucivanja ovih drzava , kako se stalno istice –u demokratskuEvropsku uniju, jer su ovakve pojave  rak rana svakog drustva koju trebaotkloniti, posebno iz drustava koji ne zele  da uvide svoju  bolest idestrukciju.

Na vaznost i aktuelnost donosenjaovog Zakona ukazao je  i “Sabah” u nedeljnomizdanju od 19 avgusta, 2011 u clanku “Parlament FBIH: Ozakonjenje krivicneodgovornosti za svakog ko negira  genocidu BiH “,  gdje se govori da je jedna od vaznihtema koja ceka Federalni parlament nakon ljetnje pauze.

Uspostavljena mreza infromacija sa naucnicima se nije prekinula ni prekookeana, i razmjena misljenja sa konferencije se nastavlja. Upravo sam dobila izvjestajeksperta  Anthony Oberschall, doktora iprofesora sociologije sa Univerziteta u Nort Karolajni, koji je poslaoInternacionalnom tribunalu osnovanom za bivsu Jugoslaviju, povodom sudjenjaVojislavu Seselju, o uticaju nacionalisticke propaganda  u periodu 1990-1994, koju mozete procitati naweb Bosansko americkog insituta za istrazivanje genocida i edukaciju, kao imoje izlaganje o Znacaju donosenja zakona o negiranjugenocida.(www.baginst.org), a objavljeno je i u chicagoraja.net.

Sanja SeferovicDrnovsek, direktor Bosansko-americkog insituta za istrazivanje genocida i edukaciju