Wednesday , 13 November 2019
Blic Vijesti
Home » Mugdim Karabeg » Oj Mostaru ,moj beharu
Oj Mostaru ,moj beharu

Oj Mostaru ,moj beharu

Pise :Mugdim Karabeg

Moji roditelji kao i moga kolege Arifa Nozicanisu bili obrađivani kad smo im rekli da nam se fakultet zatvara.Objasnili smo im da zbog nekolicine studenata koji su špijunirali za Ruše u korist Staljina to se moralo uraditi.Smirili su se kad smo im objasnili da su nam priznati svih osam semestara,odnosno sve četiri godine i da smo dobili diplome i stižemo kući.
Arif i ja vraćamo se iz Beograda u Mostar čitljivi,izgubljenih nada.Navodni brzi voz trasom unutar Srbije preko Uzica,kao da stoji na nekoj uzdrmanoj metalnoj plohi.Putujemo cijelu noć do Sarajeva,a da usput nismo ni oka sklopili.Nakon još pet sati vožnje uskotracnom prugom od Sarajeva do Mostara izlazimo na peron ispred zgrade stanice ni mrtvi ni živi.Cijeli nas organizam kao da je lišen svakog grama unutrašnje tjelesne snage.Znamo obojica uzroke malaksalosti.Odluka vrha vlasti da zatvori NDVS i možda gašenje nade da ćemo biti novinari ili diplomate.
Bili smo međutim vrlo mladi da bismo pali u prostore apatije i nirvane.Pronasli smo drugare sa kojima je bilo ugodno čačkati i smanjili zalopojke sto nismo u stanju da pričamo viceve i osvajamo mlade djevojke.Nakon nekoliko dana kao da nam je bilo neugodno i teško u grudima.Ali već krajem mjeseca počeli smo slušati muziku i pjesme domaćih izvođača :Oj Mostaru,moj beharu,Oj Neretvo moja vodo hladna i druge.
Navratili smo i u zgradu Opstinskog Komiteta Partije da se pozdravimo sa sekretarom Hamom Grebom i da se prijavimo u redovno članstvo KPJ.Kad nas opazi Hama brzo ustade i toplo nas pozdravi.Odmah naruči tri kafe i tri lozovače.
E neka ste diplomirali,reče,trebaju nam gomile fakultetlija.Srecno u Armiji,jednu godinicu,a kad odslužite obavezno navratite do mene.Bice posla preko glave,jel’da Karabeze.Ja mahnuh rukom sekretaru,ali me nešto štrecnuo u grudima kad upitah sam sebe:jeli pročitao pismo iz Beograda.

Share Button